BL-kroz-ist-leg 00Udruženje arhivskih radnika Republike Srpske izdalo je jula 2016. knjigu ''Banjaluka kroz istoriju i legendu. S požutjelih stranica prošlosti''. Autor tekstova objavljenih u knjizi je Ahmet Karabegović. Knjigu je priredio Dušan Popović.

 Knjiga je u tvrdom uvezu, obima 103 stranice formata B5.

Maloprodajna cijena knjige je 25 KM. Za narudžbe od 10 i više primjeraka odobravamo popust od 20%.

(kontakt osoba: Zoran S. Mačkić, e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je vidjeli. )

Riječ priređivača

BL-kroz-ist-KarabegovicIma­ju­ći u vidu sadr­ži­nu tek­sto­va o Banja­lu­ci kroz isto­ri­ju i legen­du s požu­tje­lih stra­ni­ca proš­lo­sti i struč­nu kva­li­fi­ka­ci­ju nji­ho­vog auto­ra Ahme­ta Kara­be­go­vi­ća (1898–1960), moglo bi se reći da je u pita­nju pro­fe­si­o­nal­ni isto­rij­ski pisac a ne zana­tli­ja.

Nje­gov otac Salih je bio posjed­nik, a maj­ka doma­ći­ca. Ško­lo­va­nje je zapo­čeo u osnov­noj ško­li u Banja­lu­ci 1909, nasta­vio 1912. u ruždi­ji (sred­njoj tur­skoj ško­li), a potom 1916. izu­čio sto­lar­ski zanat. Nakon toga, do sre­di­ne rat­ne 1917. godi­ne, radio je u banja­luč­kom Grad­skom pogla­var­stvu.

Po regru­ta­ci­ji je oti­šao u austro­u­gar­sku voj­sku u Budim­peš­tu, ali je kao pri­vre­me­no nespo­so­ban iz nje otpuš­ten 14. jula 1918. godi­ne. Po povrat­ku kući, u Banja­lu­ku, tokom 1919. počeo je da slu­ži jugo­slo­ven­sku voj­sku, ali je i iz nje ubr­zo otpuš­ten kao nespo­so­ban.

Do 1935. je vodio vla­sti­tu sto­lar­sku rad­nju, a zatim je, do oku­pa­ci­je 1941, pono­vo slu­žbo­vao u Grad­skom pogla­va­r­stvu.

Na dan nje­mač­kog napa­da na Jugo­sla­vi­ju mobi­li­san je kao držav­ni maj­stor fabri­ke oruž­ja u Kra­gu­jev­cu. U Beo­gra­du je na dan bom­bar­do­va­nja ranjen i takav vra­ćen u Banja­lu­ku. Posli­je dvo­mje­seč­nog opo­rav­ka nasta­vio je lak­šu slu­žbu u Grad­skom pogla­var­stvu u Banja­lu­ci kao kon­tro­lor tro­ša­ri­na i u kan­ce­la­ri­ji.

U vri­je­me oku­pa­ci­je stal­no je pod pri­smo­tr­om poli­ci­je i raznih poli­cij­skih eks­po­ne­na­ta, jer mu je brat Edhem zva­ni Ledo, do pogi­bi­je u Jošav­ci 31. mar­ta 1942. godi­ne, bio poli­tič­ki rad­nik i uče­snik NOB-a. Slu­žbu u Grad­skom pogla­var­stvu je napu­stio 27. sep­tem­bra 1944. pri­li­kom napa­da par­ti­za­na na Banja­lu­ku i povu­kao se sa poro­di­com na oslo­bo­đe­nu teri­to­ri­ju. Tamo je ostao do oslo­bo­đe­nja Banja­lu­ke, 22. apri­la 1945. Zapo­slio se u Grad­skom narod­nom odbo­ru kao refe­rent pro­cje­ne ima­nja umr­lih. Iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga, na lič­ni zahtjev, pen­zi­o­ni­san je 1950. godi­ne.[1]

Nakon što je pen­zi­o­ni­san u zva­nju pomoć­nog mani­pu­lan­ta admi­ni­stra­tiv­ne stru­ke, Ahmet Kara­be­go­vić poči­nje da u Banja­luč­kim novi­na­ma obja­vlju­je seri­ju napi­sa o proš­lo­sti gra­da Banja­lu­ke. U vezi sa tim, redak­ci­ja lista u istom bro­ju, u uvod­ni­ku, kaže da sta­ri Banja­lu­ča­nin Ahmet Kara­be­go­vić ''već punih četr­de­set godi­na pri­ku­plja, sre­đu­je i piše mate­ri­ja­le koji bi neš­to više mogli da nam kažu o ''dav­njaš­njoj'' Banja­lu­ci, lju­di­ma i obi­ča­ji­ma, nji­ho­vim rado­sti­ma i pat­nja­ma. Kori­ste­ći u tu svr­hu mahom pre­da­nja, legen­de i isto­rij­ske zna­me­ni­to­sti, on nasto­ji da nam svoj više­go­diš­nji ama­ter­ski trud izlo­ži na način koji nema pre­ten­zi­je doku­men­to­va­nih isto­rij­skih faka­ta. Napro­tiv, u nji­ma ćemo pri­je naći ono čime se isto­ri­ja ne bavi, ili tač­ni­je, ono što za nau­ku nije bit­no i nije mno­go od inte­re­sa''.

Kako se ovdje radi­lo o ama­ter­skom poslu – koji, kako Redak­ci­ja dalje kaže, ''nema sum­nje, zaslu­žu­je sva­ku pohva­lu'' – ona nije ''mogla posta­vi­ti neke poseb­ne uslo­ve – lite­rar­ne, stil­ske itd. Uosta­lom, čita­o­ci će u nared­nim bro­je­vi­ma ima­ti pri­li­ke da sami oci­je­ne ovaj napor''.[2]

Među­tim, zbog neznat­nog rea­go­va­nja čita­la­ca, Redak­ci­ja je sa dva­de­se­tim bro­jem tek­sta pre­sta­la ''sa izda­va­njem nasta­va­ka poneš­to roman­tič­ne isto­ri­je Banje Luke''. Redak­ci­ja je pono­vi­la da je već ''kod izda­va­nja prvog bro­ja reče­no da je mate­ri­jal crpljen uglav­nom iz legen­di a ne iz isto­rij­skih doku­me­na­ta, pa smo sma­tra­li da će u okvi­ru ovih legen­di slo­bo­da pri­po­vi­je­da­nja mate­ri­ju uči­ni­ti neš­to pri­vlač­ni­jom'' za čita­o­ca.

Tadaš­nji poli­tič­ki ide­o­loš­ki pogled na proš­lost iza­zvao je pri­mjed­be čita­la­ca i pri­ja­te­lja Banja­luč­kih novi­na da mate­ri­ja koja se izno­si u vidu legen­di ''ima u sebi isu­vi­še slo­bo­de koja je dopri­ni­je­la vrlo jed­no­stra­nom osve­tlja­va­nju proš­lo­sti Banja Luke'', te da su ''takve legen­de izgu­bi­le svo­ju vri­jed­nost, jer su se i neho­ti­ce sta­vi­le u slu­žbu veli­ča­nja i tugo­va­nja za nečim što nika­da nije pred­sta­vlja­lo pra­vi život Banje Luke, što je pri­pa­da­lo samo jed­noj i to vla­da­ju­ćoj, feu­dal­noj kla­si''. Dalje se Redak­ci­ja prav­da­la: ''Pored toga, u mate­ri­jal koji je dala isto­ri­ja une­se­no je dosta sen­za­ci­o­nal­nog, što je uti­ca­lo na sni­že­nje kva­li­te­ta ovih memo­a­ra i legen­di''.

Na kra­ju, Redak­ci­ja navo­di ''da će se posta­ra­ti da u jed­nom od idu­ćih bro­je­va otpoč­ne sa obja­vlji­va­njem u nastav­ci­ma stva­ri koje su od puno većeg inte­re­sa za našeg čita­o­ca, koji je oprav­da­no pri­mi­je­tio nedo­stat­ke legen­di i zah­ti­je­va da u listu čita ono što odra­ža­va nje­go­ve težnje i nje­go­va shva­ta­nja''.[3]

A Ahmet Kara­be­go­vić, nala­ze­ći se u Grad­skom narod­nom obo­ru, u čijoj zgra­di je do otva­ra­nja Arhi­va Bosan­ske Kra­ji­ne 1953. čuva­na sva arhi­va, kori­ste­ći požu­tje­le stra­ni­ce proš­lo­sti Banja­lu­ke, opi­sao je poje­di­nač­no mno­ge dije­lo­ve sta­rog gra­da o koji­ma isto­rij­ska nau­ka sko­ro nije niš­ta zna­la niti zna do danas. Nji­ho­vu nauč­nu vri­jed­nost i vri­jed­nost nji­ho­va auto­ra Ahme­ta Kara­be­go­vi­ća, povo­dom nje­go­ve smr­ti, nauč­no je pro­ko­men­ta­ri­sao prvi direk­tor novo­o­tvo­re­nog Arhi­va ''I. I.'' (Ibro Ibri­ša­gić).

Ima­ju­ći u vidu pro­mje­nu pogle­da na nauč­ni zna­čaj legen­di i pre­da­nja u isto­rij­skoj nau­ci, te ocje­nu koju je dao Ibro Ibri­ša­gić, Udru­že­nje arhiv­skih rad­ni­ka Repu­bli­ke Srp­ske obja­vlju­je novin­ske tek­sto­ve Ahme­ta Kara­be­go­vi­ća u vidu poseb­ne publi­ka­ci­je. Onim obja­vlje­nim u pome­nu­tom seri­ja­lu, doda­je­mo nje­gov pogled na još jed­nu banja­luč­ku legen­du – Safi­ka­du.[4]

Dušan Popović
BL-kroz-ist-leg 01

Ahmet Kara­be­go­vić

BANJA­LU­KA KROZ ISTO­RI­JU I LEGEN­DU
S požu­tje­lih stra­ni­ca proš­lo­sti

Priredio: Dušan Popo­vić

Izda­vač: Udru­že­nje arhiv­skih rad­ni­ka Repu­bli­ke Srp­ske, Ale­ja Sv. Save 1, 78000 Banja­lu­ka

www.uarrs-arhi­vi­sti.org

Glav­ni i odgo­vor­ni ured­nik: Dušan Popo­vić

Redak­ci­ja: Dušan Popo­vić, Dušan Vrži­na, mr Želj­ko Vuja­di­no­vić, mr Goran Đuran, dr Goran Lati­no­vić, dr Bori­vo­je Milo­še­vić, dr Fikret Midžić, Zoran Peja­ši­no­vić, dr Želj­ko Sava­no­vić, mr Bojan Stoj­nić, Veri­ca Sto­šić i mr Mari­ja­na Todo­ro­vić Bilić
 BL-kroz-grad2
SADR­ŽAJ:
 
RIJEČ PRIREĐIVAČA.. 5
PRIJE 650 GODINA NA OVOM MJESTU.. 7
TURCI OSVAJAJU GRAD VRBAS. 9
UTEMELJENJE BANJALUKE. 11
PRVE TURSKE GRAĐEVINE. 13
PRVI HOTEL I VODOVOD U BANJALUCI15
SAHAT-KULA.. 17
ŠTA JE EVLIJA ČELEBIJA VIDIO U BANJALUCI PRIJE 300 GODINA.. 19
OD BUDIMA DO BANJALUKE. 23
UNIŠTENJE I SPALJIVANJE BANJALUKE. 27
ZIDANJE BANJALUČKE TVRĐAVE. 29
TVRĐAVA KASTEL. 31
POSTANAK NOVE BANJALUKE. 33
BANJALUČANI PROTIV HAJDUK-PAŠE. 35
KRAĐA PAŠINOG BLAGA U BANJALUCI37
KOD VESELE CIGANKE. 39
KOLO DJEVOJAKA NA VESELOM BRIJEGU.. 43
POGIBIJA HAJDUK-PAŠEBL-kroz-grad. 47
O UČENOM GAIBIJI49
LAZO ŠOBOT IZ TREŠLJA.. 53
HAJDUČICA RABIJA.. 57
SUĐENJE ZA DUGOVE. 59
STARO ZMIJANJE. 63
POBUNA KRAJIŠKIH KAPETANA.. 65
BANJALUČANIN IVAN FRANJO JUKIĆ.. 67
PROGLAS NARODIMA BOSNE I HERCEGOVINE. 69
OKUPACIJA BANJALUKE 1878. GOD.71
GODIŠNJICA OKUPACIJE. 75
DESNA I LIJEVA NOVOSELIJA.. 77
NASELJE ĆEREMITHANA.. 79
GORNJI I DONJI SITARI81
MEJDAN.. 83
POTOK.. 85
GRAB.. 87
BANJALUČKE ČARŠIJE. 89
PRVE VIŠE ŠKOLE U BANJALUCI91
KONZULATI STRANIH ZEMALJA U BANJALUCI93
EKSPLOATACIJA ŠUMA U BANJALUČKOM SANDŽAKU.. 95
PRVA ŽELJEZNICA.. 97
LEGENDA I STVARNOST. 99
[1] Arhiv Repu­bli­ke Srp­ske, Grad­ski narod­ni odbor Banja­lu­ka, Banja­lu­ka 12.6.1947; Isto, 19.10.1950, бр. 1.642/50.
[2]Banjalučke novine, 15. I 1954, br. 21, str. 8.
[3]Banjalučke novine, 25. VI 1954, br. 44, str. 5.
[4]Glas, 29. XII 1967, br. 1.179, str. 7.

BhDOCumentary je registrovana elektronska serijska publikacija i ima dodjeljen ISSN broj 2303-615X